PROGRAM MERA I AKTIVNOSTI RADI USPOSTAVLJANJA KAZNENOG SISTEMA U SRBSKIM ZATVORIMA U FUNKCIJI USPEŠNE SOCIJALNE REHABILITACIJE OSUDJENIG LICA I  NJIHOVOG PONOVNOG UKLJUČIVANJA U DRUŠTVO KAO GRADJANA KOJI POŠTUJU ZAKON

PROGRAM MERA I AKTIVNOSTI RADI USPOSTAVLJANJA

KAZNENOG SISTEMA U SRBSKIM ZATVORIMA U FUNKCIJI

USPEŠNE SOCIJALNE REHABILITACIJE OSUDJENIG LICA I

NJIHOVOG PONOVNOG UKLJUČIVANJA U DRUŠTVO KAO

GRADJANA KOJI POŠTUJU ZAKON

 

Pojmovi:

–Socijalna rehabilitacija je širok koncept koji označava mnoštvo interventnih mera usmerenih ka podsticanju učinioca da odustane od činjenja krivičnih dela i prihvatanja društveno prihvatljivih vrednosti, radi vraćanje prekršioca u status osobe koja poštuje zakon.

-Reintegracija predstavlja proces ponovnog uključivanja osudjenog lica nazad u zajednicu na društveno prihvatljiv,    pozitivan i kontrolisan način, nakon otpuštanja iz zatvora za odredjeni period.

 

O meni:

Ja sam Dragutin Vidosavljević.Rodjen sam 20.07.1953 godine, Srbin po nacionalnosti. Diplomirani sam pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.U toku karijere obavljao sam poslove pripravnika i stručnog saradnika u Opštinskom sudu u Vlasotincu, sudije za prekršaje u Organu za prekršaje u Leskovcu, sudije Opštinskog suda u Prizrenu, advokata i operativnog saradnika Odbora za ljudska prava Leskovac u kom svojstvu sam autor predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu u slučajevima Habimi i drugi protiv Srbije zbog mučenja i svirepog i nečovečnog postupanja i kažnjavanja 37 zatvorenika u Kazneno popravnom zavodu u Nišu, u slučajevima Lepojić protiv Srbije i Filipović protiv Srbije u kojima je na osnovu presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu Vrhovni sud Srbije zauzeo obavezujuće pravno shvatanje da gradjani ne mogu biti krivično gonjeni zbog uvreda iznetih na račun aktivnih političara koji su dužni da na uvrede imaju povećan prag tolerancije, a uspešno su korišćene u odbrani gospodina Brkića ako se ne varam.Istovremeno sam aktivno radio na pružanju pravne pomoći zrtvama zatvorske i pilicijske torture iz kojih razloga sam od srpske policije kao advokat Odbora za ljudska prava Leskovac proglašen za državnog neprijatelja i bez presude osudjen na smrt .Od dana 11.02.2012 do dana 11.02.2022 godine nalazio sam se na izdržavanju kazne Zatvor za krivično delo Ubistvo iz čl.113 krivičnog zakonika, u Okruznom zatvoru u Leskovcu, Okružnom zatvoru u Beogradu, u Objektu specijalnog istražnog zatvora Ministarstva pravde i uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu sagradjenog u krugu Kazneno popravnog zavoda u Beogradu-Padinska Skela otvorenog tipa, koji objekat posluje nelegalno pod nazivom fiktivnog Kazneno popravnog zavoda u Beogradu zatvorenog tipa sa posebnim obezbedjenjem koji je osnovan a nikada nije sagradjen, i u Kazneno popravnom zavodu u Nišu.Za to vreme sam se na licu mesta upoznao sa kompletnom problematikom vezanom za kazneni sistem i njegovo funkcionisanje u srbskim zatvorima i uopšte, formirao sam stav o mogućim rešenjima za prevazilaženje tog stanja, o čemu posedujem 60 kg pisane dokumentacije koju sam delimično izneo na sajtu zatvorskikrugle.rs i nekoliko tekstova u novinama Tabloid i na jednoj konferenciji za medije u medija centru u Beogradu.

-Sada sam advokat u penziji angažovan u Odboru za ljudska prava Leskovac protivno volji Ministarstva pravde kao operativni saradnik.

-Sa grupom zatvorenika osnovali smo i održavamo sajt zatvorskikrugle.rs kao dokumentovanu istraživačku studiju na temu stanja i funkcionisanja kaznenog sistema u Republici Srbiji, koji se bavi problematikom zatvorenika i srbskih zatvora, koji možete pogledati.

-Na tu temu objavio sam nekoliko tekstova u novinama Tabloid , što možete proveriti u razgovoru sa gospodinom Brkićem.

-na osnovu iznetog smatram, da posedujem stručno znanje i iskustva vezane za funkcionisanje kaznenog sistema u Republici Srbiji koje nema nijedan čovek u Srbiji na tu temu kumulativno, da je rad na ovakvom programu društveno koristan rad koji predstavlja najbolji način za moje ponovno uključivanje u društvo kao gradjanina koji poštuje zakon bez bilo kakve pomoći države, što mi daje osnova i prava da konkurišem za predlaganje ovog programa i učešće u njegovoj realizaciji u budućoj Vladi narodnog spasa.

-Ovaj predlog programa ima za cilj stvaranje autotonomnog srbskog kaznenog sistema u srbskim zatvorima i uopšte prilagodjen uslovima u Srbiji sa uzetim pozitivnim iskustvim iz Evropskih zatvorskih sistema i iz sveta, a u kom cilju treba preduzeti sledeće mere i aktivnosti:

 

1.-RASTEREĆENJE ZATVORSKIH KAPCITETA U REPUBLICI SRBIJI

-u kom cilju uvek kada je to u skladu sa zakonom moguće, treba masovno primenjivati alternativne ili vanzavodske sankcije poput :

-kućnog pritvora,

-kućnog zatvora

-uslovni boravak na slobodi kao nezavisna sankcija odredjena bez izricanja kazne zatvora,

-suspenzija izvršenja kazne zatvora sa nametnutim uslovima.

-društveno koristan rad, to jest neplaćeni rad u korist društvene zajednice,

-uslovni otpust sa elektronskim nadzorom iz čl.567 st.2 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija,

-poluslobodni režim izvršenja kazne zatvora,

-zatvorski dopust

-vanzatvorski smeštaj,

kaznu Zatvor iz čl.43 st.1 t.2 Krivičnog zakonika treba primenjivati u krajnjem slučaju kao izuzetnu meru kada primena alternativnih sankcija nije moguća, u koju svrhu treba edukovati i motivisati sudije i tužioce, kada su u pitanju lakša krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvor do tri godine, a ne radi se o višestrukim povratnicima,

sve u skladu sa Preporukom br.R(02)16 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o Evropskim pravilima o sankcijama i merama u zajednici,  i Preporukom Rec(2000)22 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o unapredjenju sprovodjenja Evropskih pravila o sankcijama i merama u zajednici, koji instrumenti niti su poznati tužiocima i sudijama a još manje zaposlenima u zatvorima u Srbiji, koji nemaju pojma i da postoje ova opšteprihvaćena pravila medjunarodnog prava regionalnog karaktera za Evropu, a kamoli da ih primene u praksi.

Zato su zatvori u Srbiji prepuni i onih koji tu treba da budu, i onih koji treba da budu van zidina, a i onih koji uopšte ne bi trebali da se nalaže u zatvorima.

-Obzirom da je do sada Evropska unija Srbiji i Ministarstvu pravde dodeljivala ogromna sredstva za unapredjenje zatvorskog sistema u Srbiji koja su nestajala kao u bunarima bez vidljivog efekta, već je zatvorski i kazneni sitem sistem sve više propadao i medju najgorim je u Evropi, a USAID je do te mere umištio pravosudje pa i kazneno u Republici Srbiji da ne postoji sudija sposoban da primeni zakon , a kamoli Ustav ratifikovane medjunarodne ugovore i opšteprihvaćena pravila medjunarosnog prava, mislim da bi EU trebala da dodeli sredstva NVO koje se bave ljudskim pravima, za štampanje knjige u kojoj će biti NA JEDNOM MESTU odštampana Evropska zatvorska pravila i sve prateće Preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope vezano za tretman u zatvorima, funkcionisanja zatvorskog i medicinskog osoblja u zatvorima, postpenalni prihvat i pomoć zatvorenicima nakon otpusta, to što šire distribuirati tužiocima, sudijama, zaposlenima u zatvorima i drugim učesnicima u ovom procesu da bi im ovi instrumenti bili poznati i dostupni u radu, i da bi od njih kasnije trebala da se traži odgovornost za neprimenjivanje ovih standarda.

-Komitet Ministara Saveta Evrope je tako nešto predvideo u pravilu 14 Preporuke Rec(2000)22  državama članicama o unapredjenju sprovodjenja Evropskih zatvorskih pravila o sankcijama i merama u zajednici, ali nažalost samo za Preporuku br.R(92)16 o Evropskim pravilima o sankcijama i merama u zajednici.

-primena u praksi obaveznog uslovnog otpusta koji je u kazneni sistem Republike Srbije uveden 2012 godine ali se zbog zbog komplikovane formulacije odredbe čl.46 st.1 Krivičnog zakonika ne primenjuje u praksi u kom cilju je potrebno:

-da se izmeni odredba čl.46 st.1 Krivičnog zakonika tako da glasi“Osudjeni koji nije više od dva puta kažnjen kaznom Zatvor, a izdržao je dve trećine kazne na koju je osudjen pustiće se na uslovni otpust ako nije dva puta kažnjen za teže disciplinske prestupe i ako mu nisu oduzete dodeljene pogodnosti, ukoliko su mu doeljene“.

-Treba izmeniti čl.47 st.1 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija tako da prvi stav glasi i“Nadležni organ će osudjenog otpustiti sa izdržavanja kazne u skladu sa zakonom“, dok stav dva toga člana treba da se izmeni i da glasi:Zavod-zatvor je dužan da po službenoj dužnosti pokrene postupak za puštanje na uslovni otpust osudjenog koji je ispunio zakonom propisane uslove za puštanje na obavezan uslovni otpust.Nepokretanje postupka predstavlja težak discipinski prekršaj lica zaduženih u zavodu za tretman osudjenih,“ dok stav tri treba da glasi“U postupku odlučivanja o uslovnom otpustu zavod je dužan da organu nadležnom za uslovni otpust dostavi objektivni Izveštaj o izvršenju programa postupanja prema osudjenom, bez davanja mišljenja o osnovanosti uslovnog otpusta“.

-Odrebe čl.46 i čl.47 Krivičnog zakonika i čl.563 do čl.568 Zakonika o krivičnom postupku treba izmeniti u smislu da se postupak puštanja osudjenog na uslovni otpust ima izuzeti iz nadležnost suda i tužilaštva koju su tužili i osudili lice koje treba pustiti na uslovni otpust, i u tu svrhu treba formirati nezavisna tela sastavljena od uglednih pravnika praktičara, socijalnih radnika, poverenika za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava.

-U postupku za puštanje na uslovni otpust Primenjuju se i pravila-odredbe Preporuke (2003)22 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o uslovnom otpustu, a osudjenom SE MORA DATI MOGUĆNOST DA SE IZJASNI o ispunjenosti uslova da bude pušten na uslovni otpust pred nadležnim organom koji odlučuje o njegovom uslovnom otpustu.“

-Obavezan uslovni otpust u skladu sa Evropskim standardima se ne primenjuje u praksi, iako je na predlog Vlade Republike Srbije baš radi primene tih standarda i uskladjivanja kaznene politike sa praksom Evropske unije Narodna Skupština Republike Srbije još 2012 godine po hitnom postupku izmenila čl.46 Krivičnog zakonika i u kazneni sistem Republike Srbije uvela obavezan uslovni otpust.

-Ja sam bio žrtva neprimenjivanja u praksi obaveznog uslovnog otpusta od strane neprosvećenih i od policije zavisnih sudija i zaposlenih u zatvorima.

 

-Potrebno je da se bez izuzetka i bez diskriminacije po bilo kom osnovu primene odredbe čl.34 st.2 i čl.197 Ustava Republike Srbije, čl.15 st.1 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima kao ratifikovanog medjunarodnog ugovora i sastavnog dela pravnog poretka Republike Srbije koji se neposredno primenjuje i čl.5 st.2 st.2 Krivičnog zakonika o „primeni kasnije donetog blažeg zakona na učinioce krivičnih dela“ kao što je to učinjeno po službenoj dužnosti 2002 godine nakon ukidanja Smrtne kazne, pa učiniocima krivičnih dela koji su osudjeni na Kaznu zatvor iz čl.43 st.1 z.2 Krivičnog zakonika čije trajanje iznosi preko 20(dvadeset) godina koliko kazna Zatvor maksimalno može da traje po čl.45 st.1 Krivičnog zkonika, odnosno na kazne zatvor od 30 do 40 godina koje su brisane iz kaznenog sistema Republike Srbije a ima ih oko 300(trista), kazne smanjiti na maksimalnu kaznu Zatvor od 20 godina, a one koji su već izdržali kaznu Zatvor preko 20 godina pustiti na slobodu.

-u zatvorima u Sremskoj Mitrovici, Kazneno popravnom zavodu Požarevac u Zabeli i Kazneno popravnom zavodu u Nišu, izgraditi posebna Odeljenja za primenu posebne mere bezbednosti Smeštaj pod pojačani nadzor sa po 100 ćelije dimenzija 2×4 x2,8 metara van zatvorenog dela zavoda u cilju izdvajanja i smeštaja na duži rok neprilagodljivih zatvorenika od onih koji kaznu izdržavaju u skladu sa zakonom i podzakonskim propisima.

-Pokušati legalizaciju i privodjenje nameni Objekta Ministarstva pravde i uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu specijalno namenjenog za smeštaj lica lišenih slobode-uhapšenih i pritvorenih čl.2 st.1 t.23 ZKP, izgradjenog u krugu Kazneno popravnog zavoda u Beogradu-Padinskoj Skeli otvorenog tipa, koji kao takav nigde nije registrovan u aktima Ministarstva pravde, u kome Ministarstvo pravde Republike Srbije i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu nezakonito izvršavaju kaznu Zatvor nad osudjenim licima masovnom kontinuiranom, faktičkom, nezakonitom primenom posebne mere bezbednosti smeštaj pod pojačani nadzor na način koji predstavlja nečovečno i ponižavajuće postupanje što je svojom Preporukom Del.br.25085 od dana 01.07.2016 godine utvrdio i Žaštitnik gradjana u svojstvu nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, i kaznenog objekta nelegalno sagradjenog u krugu Okružnog zatvora u Leskovcu koji nigde zvanično nije registrovan, jer predstavlja tajni projekat u kome Ministarstvo pravde i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nezakonito izvršavaju kaznu Zatvor nad osudjenim licima, u cilju njihove funkcije kao zvanično registrovanih kaznenih ustanova.

-Uvodjenje Smrtne kazne za najteža krivična dela protiv Ustavnog uredjenja i bezbednosti Republike Srbije kakva se sada vrše od strane nosioca političke vlasti u Srbiji, protiv Vojske  Srbije, za Teško ubistvo, i druga teška krivična dela, jer se kaznom Zatvor zatvorski kapaciteti samo pune a Smrtnom kaznom se sprečava punjenje zatvora licima koji ne treba da žive.Stroga selekcija je uslov za zdravo društvo.

 

2.-PRIPREMA ZA OTPUST I POSTPENALNI PRIHVAT I POMOĆ ZATVORENICIMA NAKON OTPUSTA

-U Republici Srbiji pripreme za otpust i postpenalni prihvat zatvorenika, a  posebno onih na osudjenih na dugogodišnje kazne zatvor i Doživotni zatvor na koje bi trebala da se primenjuje Preporuka (2003)23 Komiteta ministara Saveta Evrope o tretmanu zatvorenika koji izdržavaju doživotne i druge dugogodišnje kazne od strane zatvorskih uprava, čija  efikasna primena u praksi je najbolji načim za sprečavanje recidiva, postoji samo na papiru a u praksi se ne primnjuje i ako je još 2013 godine Vlada Republike Srbije donela Strategiju za razvoj sistema izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2018 godine kojom je bila predvidjena primena Evropskih standarda na pripremu za otpust i prihvat zatvorenika nakonotpusta iz zatvora, to nije realizovano u praksi, kao i što nisu formirani organi koji su bili nadležni za realizaciju strategije.Moj primer sa dokazima.

-Bili smo začudjeni kada je u Martu mesecu ili neposredno pre toga Evropska unija Ministarstvu pravde Republike Srbije dodelila 1.400.000 Evra ZA UNAPREDJENJE SISTEMA POSTPENALNOG PRIHVATA I POMOĆI ZATVORENICIMA NAKON OTPUSTA KOJI NE POSTOJI,  umesto da se sredstva dodele prvo za uspostavljanje funkcionalnog sistema postpenalnog prihvata i pomoći zatvorenicima nakon otpusta, pa tek onda da se radi na njegovom unapredjenju.Evropska unija je Ministarstvu pravde dodelila sredstva za izradu krova na zgradi koja još nije sagradjena.

-U postupku postpenalnog prihvata i pomoći zatvorenicima nakon otpusta Ministarstvo pravde Republike Srbije i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija sa sedišetm u Beogradu uopšte nije uključila nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima kako je to bilo predvidjeno Strategijom Vlade Republike Srbije za razvoj sistema izvršenja krivičnih sankcija do 2018 godine, i Pravilima 45 do 54  Preporuke  br.R (92)16 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o Evropskim pravilima o sankcijama u zajednici, pravilom 17 Preporuke br.CM/Rec (2010) Komiteta ministara saveta Evrope o probacijskim pravilima i Preporuke br. R(99)22 Komiteta ministara  Saveta Evrope državama članicama o prenatrpanosti zatvora i porastu broja zatvorenika i dr.

-Uprava za izvršenje krivičnih sankcija i zatvorske uprave po tom pitanju imaju negativan stav prema NGO.

 

3.-SMANJENJE TROŠKOVA I POVEĆANJE PRIHODA ZATVORSKOG SISTEMA

-U ovom cilju svaki zatvor mora da poseduje ekonomiju koja uspešno posluje na kojoj se obezbedjuju prehrambeni proizvodi dovoljni da podmiruju kapacitete zatvora, da se ne bi kupovalo ono što zatvor može da proizvede, pšenica, kukuruz, mlako, meso,krompir, šargarepa,a viškovi se prodaju,

-svaki zatvor mora da poseduje proizvodni pogon koji uspešno posluje, u kome će proizvoditi proizvode opšte upotrebe, ili zanatski pogon u cilju održavanja zatvorskih kapaciteta u funkcionalnom stanju, i u cilju obuke zatvorenika da ovladaju odredjenim zanatima radi uspešnog uključivanja u društvo,

-prihodi od rada zatvorenika van zavoda,

-smanjenje troškova za odeću, odeću obuću posteljinu davanjem mogućnosti zatvorenicima da koriste sopstvenu odeću, obuću i posteljinu, a zatvor će ih obezbedjivati samo onim zatvorenicima koji nemaju svoja sterdstva da ih nabave,

-profit koji zatvor ostvari prodajom proizvoda u Kantini pripada zavodu nakon plaćanja poreza,

-stroga finansijska kontrola raspolaganja finansijskim i materijalnim sredstvima zatvora,

 

4.-JAVNOST RADA ZATVORA I UPRAVE ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA

 

-U kom cilju Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija najmenje jednom godišnje

Narodnoj skupštini podnosi proverljiv izveštaj o svim parametrima na osnovu kojih se  može oceniti uspešnost funkcionisanja kaznenog sistema i rada Uprave, koji izveštaj se javno objavljuje, u skladu sa pravilima 92,93/1 i 93/2 Evropskih zatvorskih pravila.

 

5.-VISOKA PROFESIONALNOST I POSVEĆENOST POSLU U RADU ZATVORSKIH SLUŽBENIKA I STROGA ODGOVORNOST ZA NESTRUČAN I NESAVESTAN RAD, KRIVIČNA DELA I PREKRŠAJE ZATVORSKIH SLUŽBENIKA,

-U svom radu zatvorski službenici dužni su da se strogo pridržavaju Ustava, ratifikovanih medjunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila medjunarodnog prava, zakona o izvršenju krivičnih sankcija, drugih zakona vezanih za njihov rad, kao i podzakonskih akata bez izuzetka, i preporuke br.R(97)12 Komiteta ministara Saveta Evrope državama članicama o osoblju zaduženom za sprovodjenje sankcija i mera, pod pretnjom gubitka posla.

-Momentalno hapšenje direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejana Carevića i njegove zamenice Aleksandre Stepanović koja de facto upravlja zatvorima u Srbiji na osnovu nezakonitog punomoćja, zbog postojanja osnovane sumnje da su počinili teške oblike krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja u cilju uništavanja zatvorskog sistema u Republici Srbiji.

-Hitna provera svih zaposlenih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu i u zatvorima u Srbiji na okolnost da li poseduju stručnu spremu, potrebna znanja, iskustvo ponašajne i funkcionalne kompetencije za obavljanje poslova na radnim mestima na kojima su zaposleni.

-Hitno  usavršavanje za primenu Evropskih standarda u praksi izvršenja krivičnih sankcija u Republici Srbiji.

 

6.-NEZVISNA KONTROLA RADA ZATVORA I UPRAVE ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA OD

STRANE NEZAVISNIH TELA ČIJI RAD SE UREDJUJE POSEBNIM AKTOM

-Danas srbske zatvore i rad u njima kontroliše Uprava za izvršenje krivičnih sankcija preko svoja dva odeljenja i to Odeljenja za inspekciju i Odeljenja za bezbedonosno informativne poslove na osnovu čl.270 do čl.278 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i odredbi Pravilnika o nadzoru nad radom zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, čiji izveštaji su nedostupni javnosti iako je po čl.31 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija rad uprave javan.Rad Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu niko ne kontroliše niti je javnost na bilo koji način upoznata sa radom uprave.

-To je dovelo dotle da je u jednom trenutku koordinator za sve poslove u Upravi bio Velimir Vidić a da je njegov rad kontrolisala njegova kćerka Maja Vidić kao član Odeljenja za inspekciju Uprave, da je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija pretvorena u „državu u državi“, čiji rad niko ne kontroliše niti ona i zaposleni bilo kome odgovaraju za svoj rad, a da se zatvori u Srbiji pretvore u ustanove za dodatno nezakonito kažnjavanje, surovu ekonomsku eksploataciju, pljačku, mučenje i nečovečno i ponižavajuće postupanje prema osudjenim licima, pretvorenim u brojeve bez bilo kakve društveno prihvatljive perspektive nakon izlaska iz zatvora.

-Narodna skupština Republike Srbije povodom razmatranja Izveštaja o radu nacionalnog mehanizma za prevenciju torture za 2013 godinu, je dana 23.10.2014 godine donela Zakljčak  br.3569 kojim je naložilo Ministarstvu pravde da preduzme zakonodavne mere da se Odeljenje za nadzor nad radom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija sa sedištem u Beogredu i nad zavodima za izvršenje krivičnih sankcija  IZMESTI iz nadležnosti Uprave za izvršenje krivičnih sankcija sa sedištem u b eogradu, i da se zdravstvena zaštita osudjenih lica stavi u nadležnost Ministarstva zdravlja, što ministarstvo pravde pod uticajem uprave do danas ni nakon 9 godina nije učinilo i Narodnoj skupštini nije dostavilo zakonodavne predloge za sprovodjenje ovoih zaključaka.

-Predlog je da se po hitnom postupku formira NEZAVISNO TELO  sastavljeno od pravnika praktičara sa iskustvom, iskusnih finasijskih stručnjaka, stručnjaka za bezbednost i predstavnika nevladinih organizacija koje se bave isključivo zaštitom ljudskih prava, za kontrolu rada Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i zatvora u Srbiji, čiji će se izveštaji u delovima koji se odnose na pitanja odredbi čl.17 i 18  Pravilnika o nadzoru nad radom zavoda za izvšenje krivičnih sankcija i uopšte na postupanje prema zatvorenicima u zatvorima u Srbiji javno objavljivati, biti dostupni javnosti i dostavljati Komisiji za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija Skupštine Srbije u skladu sa Pravilima 92,93/1 i 93/2 Evropskih zatvorskih pravila.

 

7.-POBOLJŠANJE STATUSA ZATVORENIKA U SVIM SEGMENTIMA KOJI NJIHOV POLOŽAJ

PRIBLIŽAVAJU POZITIVNIM ASPEKTIMA ŽIVOTA U ZAJEDNICI

-U tom cilju čl.24 Zakona o izvršenju krivičnih sankicija i druge zakone i podzakonske akte treba promeniti navodjenjem da je Služba za zdravstvenu zaštitu zatvorenika sastavni deo Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

-U čl.25 treba navesti da Služba za opšte poslove  u postupku pružanja pravne pomoći u svom radu obavezno primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku, da osudjenim i pritvorenim licima piše i podneske neophodne za ostvarivanje njihovih prava za čije pisanje nije neophodan advokat, osim kada ta lica zloupotrebljavaju to pravo.

-U čl.48 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iza reči kazne terba dodati reč“zavod“.

-Iz čl.49 st.2 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija treba brisati reči „odnosno po zahtevu policije ili službi bedzbednosti   iz razloga bezbednosti“, ovo iz razloga jer su policija i državna bezbednost svoj posao završili otkrivanjem, hapšenjem i privodjenjem tužilaštvu učinioca krivičnog dela, i više nema nikakva prava da se meša u postupak prema osudjenom licu, jer to otvara mogućnost da pripadnici policije i državne bezbednosti izimaju novac od osudjenih da bi bili smešteni u zatvore po njihovom izboru.

-U tom cilju iz Kazneno popravnog zavoda u Nišu treba izmestiti odeljenje policije i odeljenje Dražavne bezbednosti koja se u njemu nalaze, jer nijednim propisom nije predvidjeno da u zatvorima postoje odeljenja policije ili Državne bezbednosti.

-Zakonom i izvršenju krivičnih sankcija zabraniti svako mešanje policije i Državne bezbednosti u postupak prevaspitavanja i tretmana osudjenih lica.

-U čl.56 st.3 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija treba obavezati sud da svu dokumentaciju o upućivanju osudjenog u zatvor mora dostaviti i Povereniku za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera nadležnog za područje višeg suda na kome osudjeni ima prebivalište, da bi za njega izradio individualizovan Program pripreme za otpust i mera pomoći nakon otpusta sa svim parametrima predvidjenim čl.56 i čl.57 zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera u saradnji sa osudjenim.

-Odredbe čl.74 i čl.75 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i odredbe Pravilnika o tretmanu programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osudjenih lica treba tako prilagoditi da Stručni tim sastavljen od načelnika Službe za tretman, načelnika Službe za obezbedjenje, načelnika Službe zdravstvene zaštite i na osnovu izveštaja vaspitača i u saradnji sa osudjenim donose individualizovan Program postupanja u roku od 30 dana od dana prijema osudjenog u zatvor i potpisuju ga i dogovaraja za njegovo blagovremeno donošenje, stručno sastavljanje i realizaciju, a ne Upravnik zatvora kao dosada što je davalo mogućnosti upravnicima zatvora da pljačkaju zatvorenike i da se nezakonito bogate na njihov račun davanjem grupa i pogodnosti, smeštajam u poluotvoreno odeljenje i slično.

Takodje  u  čl.13 st.1 t.9 Pravilnika o tretmanu programu postupanja razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osudjenih lica, treba da stoji da program postupanja prema osudjenom licu MORA DA SADRŽI  datum kada stiče pravo da u skladu sa zakonom i opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava, bude pušten na uslovni otpust, što treba da bude motivacioni faktor u postupku socijalne rehabilitacije u zatvoru da se prilagodjava zakonu , podzakonskim propisima i društveno prihvatljivom ponašanju.

Primera radi ako mu je kazna 9(devet) godina a u programu postupanja mu je navedeno da može izaći iz zatvora nakon izdržane dve trećine kane odnosno 6(šest) godina ukoliko prilagodi svoje ponašanje zakonu i podzakonskim propisima sigurno će se truditi da izadje nakon šest godina iz zatvora.

-Preispitivanje programa postupanja prema svakom zatvoreniku vrši se na svaka dva meseca, stim što ako nema uslova za izmenu programa postupanja u Pomoćnoj knjizi evidencija se samo to konstatuje kao službena beleška-beleška u spisu, a ukoliko se program postupanja menja na osnovu izveštaja vaspitača Stručni tim donosi odluku o izmeni programa postupanja koju potpisuju svi članovi stručnog tima i vaspitač.

-Vaspitač je dužana da po službenoj dužnosti jednom mesečno obavi razgovor sa osudjenim licem koje svojim potpisom potvrdjuje da je razgovor obavljen.

-Stručni tim je u obavezi da za svakog zatvorenika koji ispunjava uslove za puštanje na uslovni otpust po službenoj dužnosti stavi predlog nadležnom organu zatvora da po službenoj dužnosti pokrene postupak za puštanje na uslovni otpust.

-Predvidja se obaveza zatvora da zatvorenicima koji nemaju dovoljno svojih sredstava obavezno obezbedi sredstva i pribora za održavanje lične higijene.

-Mora se doneti novi Pravilnik o Tablici ishrane osudjenih lica u ustanovama za izdržavanje kazne zatvora prilagodjen savremenim uslovima ishrane jer se ishrana zatvorenika u srbskim za tvorima vrši po pravilniku iz 1978 godine, koji i nije tako loš samo ga treba osavremeniti.

-Mora se predvideti obaveza zatvora da na potvrdi zatvora da je primio na slanje pošiljku zatvorenika mora stojati pečat, kao i da se zatvorenicima omogući slanje hitnih pošiljki „dan za dan“ ili „danas za sutra“, kao i vredonosnih pošiljki.

-Pravo na telefoniranje zatvorenicima se omogućava neograničeno ukoliko to uslovi izdržavanja kazne dozvoljavaju.

-U čl.90 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija predvideti da nakon tri meseca provedenih na izdržavanju kazne, osudjeni ima pravo na posetu svih lica koja upiše u karton posetioca u posetnoj Sali, jer su to lica koja mu pružaju podršku u toku izdržavanja kazne zatvora, i koja će mu pružiti pomoć za uspešnu reintegraciju u društvo nakon otpusta iz zatvora, a u praksi postoje slučajevi da stručni timovi ni nakon 8 ili više godina provedenih u zatvoru, ne dozvoljavaju osudjenim da ih posećuju ta lica.

-U čl.98 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija zabraniti rad zatvorenika noću u periodu od 22.00 sata tekućeg dana do 07.00 sati idućeg dana.

-Naknada za rad osudjenih lica trebala bi da iznosi 40% od najniže cene rada u Republici Srbiji da rad osudjenih ne bi imao karakter robovskog rada koji ima danas sa naknadom od 20% najniže cene rada, a sa druge strane da bi bila motivacioni faktor kod osudjenih da stiču radne navike.

-Za osudjene koji rade uvodi se obavezna štednja takozvani „crni depozit“ u koji odvaja odredjeni procenat zarade a najmanje 5%.

-Zdravstvena zaštita osudjenih lica je u sastavu Ministarstva zdravlja a ne u sastavu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, tako da zatvorenici imaju sva prava na zdravstvenu zaštitu kao i ostali gradjani Republike Srbije, bez diskriminacije.

-U Kantini zavoda moraju se u kontinuitetu obezbediti  svi proizvodi široke potrošnje dobrog kvaliteta, koji odgovaraju potrebama zatvorenika po trebovanjima koje dostavljaju predstavnici zatvorenika iz čl.63 Pravilnika o kućnom redu kazneno popravnih zavoda i okružnih zatvora, a ukoliko takvih trebovanja nema obezbedjuju se proizvodi široke potrošnje koji odgovaraju uobičajenim potrebama ljudi van zatvora.

-Kantina izdaje FISKALNE RAČUNE za robu koju zavod preko kantine prodaje zatvorenicima, a ukoliko to nije moguće prodaja robe u kantinama zavoda obezbedjuje se preko veletrgovonskih firmi koje ponude najbilji kvalitet robe za najnižu cenu.

-Zatvor za svakog zatvorenika 30 dana pre njegovog otpusta mora imati URADJEN individualizovan Program pripreme za otpust i mera pomoći nakon otpusta po svim segmentima iz čl.57 Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, koji je uradjen u saradnji sa njim, Poverenikom za izvršenje vanzavodskih sankcija i mere, Centrom za socijalni rad, nadležnim službama i pojedincima za zapošljavanje i drugim nadležnim državnim organima, ustanovama javnih službi, pravnim i fizičkim licima, a kojim se zadovoljavaju nužne potrebe osudjenog nakon otpusta za odredjeni period.

-Obzirom da je Evropski komitet protiv mučenja i drugih svirepih nečovečnih ponižavajućih kazni i postupaka Vladi republike Srbije još u Junu mesecu 2018 godine dostavio izveštaj o poseti zatvorima u Srbiji u kiome izmedju ostalog navodi da je u zatvorima u Republici Srbiji i u policij ustavljana i funkcioniše „kultura nekažnjavanja“ zatvorskih službenika za torturu i druga svirepa , nečovečna i ponižavajuća postupanja zatvorskih službenika prema zatvorenicima, sa zahtevom da preduzme delotvorne mere da se takvo stanje prevazidje što vlada nije učinila, veće se ta „kultura i dalje negije“, a nije poznato da je bilo koji zatvorski službenik za to izgubio posao, neophodno je  zatvorske službenike hitno edukovati o zabrani mučenja i drugih svirepih nečovečnih ponižavajućih kazni i postupaka prema zatvorenici i preduzeti efikasne mere njihovog kažnjavanja za takve postupke prema zatvorenicima.

-Preduzeti hitne delotvorne mere da se zatvori u Republici Srbiji očiste od stenica koje piju krv zatvorenicima, kojih do 2012 godine nije bilo i zatvorima u Srbiji a nakon toga ih je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija unela u zatvore u cilju dodatnog nezakonitog kažnjavanja posudjenih i pritvorenih lica, nečovečnim i ponižavajućim postupanjem na pokvaren način.

-Sve ovo ukoliko Srbija uspe da opstane kao država.

 

Autor

Dragutin Vidosavljević,

Operativni saradnik Odbora za Ljudska prava

Leskovac,