Sajt Zatvorskikrugle ima ambiciju da predstavlja dokumentovanu istraživačku studiju na temu faktičkog stanja u kaznenom sistemu Republike Srbije kao članice Saveta Evrope i kandidatu za članstvo u Evropsku uniju i njegovog funkcionisanja na ulazu u 21. vek, sa aspekta domaćih propisa, ratifikovanih medjunarodnih ugovora, opšteprihvaćenih pravila medjunarodnog prava i prakse Evropskog suda za ljudska prva u Strazburu, sa ciljem njegovog unapreddjenja.
REPUBLIKA SRBIJA
USTAVNI SUD
11000 B E O G R A D
Bulevar Kralja Aleksandra br.15
I N I C I J A T I V A
Odbora za ljudska prava Leskovac 16000 Leskovac ul.Svetozara Markovića br,37/2, koga zastupa zakoniti zastupnik Dobrosav Nešić iz Leskovca ul.Ilije Strele br.12/2, za ocenu saglasnosti zakona sa Ustavom Republike Srbije i potvrdjenim medjunarodnim ugovorima
-Primerak jedan -Podneta po čl.29 st.1 t.2 i čl.50 do čl.65 Zakona
o ustavnom sudu
1.-NAZIV OPŠTEG AKTA ČIJA SE USTAVNOST ILI ZAKONITOST OSPORAVA:
-Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katstar nepokretnosti i vodova,i
-Akt 06 broj:952-677/2023 od dana 06 Novembra 2023 godine Službama za katastar nepokretnosti i odeljenjima za katastar vodova, Direktora Republičkog geodetskog zavoda 11000 Beograd ul.Bulevar Vojvode Mišića br.39 mr.Borka Draškovića diplomiranog geodetskog inženjera,
2.-NAZIV I BROJ SLUŽBENOG GLASILA U KOME JE OPŠTI AKT OBJAVLJEN, AKO JE OBJAVLJIVANJE IZVRŠENO U SLUŽBENOM GLASILU:
-Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije broj:92/2023, a
-Akt 06 broj:952-677/2023 od dana 06 Novembra 2023 godine, Direktora Republičkog geodetskog zavoda u Beogradu ne sadrži dostavnu naredbu da bude objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije pa dostavljamo njegovu kopiju Ustavnom sudu,
3.-OZNAKA ODREDBE ILI ODREDABA OPŠTEG AKTA ČIJA SE USTAVNOST ILI ZAKONITOST OSPORAVA:
-Tražimo da Ustavni sud oceni da li su odredbe čl.7 i čl.12 st.1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova,
-i akt 06 broj:952-677/2023 od dana 06.Novembra 2023 godine Direktora Republičkog geodetskog zavoda sa sedištem u Beogradu u ulici Vojvode Mišića br.39,
u saglasnosti sa ustavom i potvrdjenim medjunarodnim ugovorima,
4.-ODREDBE USTAVA, ODNOSNO ZAKONA U ODNOSU NA KOJE SE OSPORAVA USTAVNOST ILI ZAKONITOST OPŠTEG AKTA:
-Odredbe čl.46 st.1 i st.2 Ustava Republike Srbije pravo na Slobodu mišljenja i izražavanja,
-Odredbe čl.10 st.1 i st.2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,-pravo na Slobodu izražavanja,
-odredbe čl.19 st.2 i st.3 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima,-Pravo na slobodu mišljenja i izražavanja,
5.-RAZLOZI OSPORAVANJA I DRUGI PODACI OD ZNAČAJA ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OSPORENOG OPŠTEG AKTA:
-Odredbom čl.46 st.1 Ustava Republike Srbije.“Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom PISANJEM, slikom ili na DRUGI NAČIN traže, primaju i šire obaveštenja i ideje“.
-Po odredbi čl. 28 st.1 Ustava Republike Srbije ovo pravo se neposredno primenjuje, a po odredbi čl.18 st.3 Ustava Republike Srbije, tumači se u korist unapredjenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim medjunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi institucija koje nadziru njihovo primenu.
-Po odredbi čl.19 Ustava Republike Srbije“jemstva neotudjivih ljudskih i manjinskih prava u ustavu služe očuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava“.
-Po odredbi čl.20 st.2 Ustava Republike Srbije“Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati“.
-Po odredbi čl.20 st.1 Ustava Republike Srbije“Ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta ustav, u svrhe radi kojih ga ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava“.
-Po odredbi čl.46 st.2 Ustava Republike Srbije,“Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, iz 4(četiri) taksativno navedene svrhe i to, ako je to neophodno radi zaštite:
-prava i ugleda drugih,
-čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja,
-čuvanja morala demokratskog društva,i
-čuvanja nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
Po odredbi čl.18 st.2 Ustava Republike Srbije“ustavom se jemče, i kao takva neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajamčena opšterihvaćenim pravilima medjunarodnog prava, potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i zakonima.Zakonom se može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predvidjeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju nesme da utiče na suštinu zajamčenog prava.
-Po odredbi čl.19 st.2 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima, kao potvrdjenog medjunarodnog ugovora i sastavnog dela pravnog poretka Republike Srbije, koji se u Republici Srbiji neposredno primenjuje“Svako lice ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo bez obzira na granice, podrazumeva slobodu iznalaženja, primanja i širenja informacija i ideja svih vrsta, u usmenom, pismenom, štampanom ili umetničnom obliku, ili na bilo koji koji način PO SLOBODNOM IZBORU.“
-Po odredbi čl.10 st.1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao potvrdjenog medjunarodnog ugovora i sastavnog dela pravnog poretka Republike Srbije“Svako ima pravo na slobodu izražavanja.Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.“
-Odredbom čl.10 st.2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je, „pošto korišćenje ovih sloboda povlači sa sobom i dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom, I NEOPHODNIM u demokratskom društvu u interesu:
-nacionalne bezbednosti,
-teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti,
-radi sprečavanja nereda i kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda i prava drugih,
-sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i i nepristrasnosti sudstva“.
koji izuzeci moraju biti striktno formulisani, a potreba za bilo kakvim ograničenjem mora se ubedljivo utvrditi, kako je utvrdio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odlukom u slučaju Janovski v.Poljska od 1999 godine,Izveštaji 1999-1, stav 30.
-Odlukama donetim u slučajevima Handyside v.Ujedinjeni Kraljevstvo od 07.12.2976 godine, serija A str.23, stav 49;Ligens v.Austrija od 08 Jula 1986 godine, serija A br.103, str 26, stav 41: i Jarsid v.Danska od 23 Septembra 1994 godine, serija A br.298, str.23, stav 31, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zauzeo je stav da:
pridev „neophodan“, u smislu čl.10 st.2, podrazumeva da postoji“hitna društvena potreba“.
-„Države ugovornice uživaju izvesnu dozu razumevanja pri oceni da li takva potreba postoji, ali to povlači i evropsku kontrolu , koja obuhvata koliko ZAKONE toliko i odluke donete na osnovu njih, čak i one koje donosi nezavistan sud“.
-Po načelu „dobre uprave“ sadržanom u odredbama čl.9 st.1 i st.2 Zakona o opštem upravnom postupku, „organ postupka je dužan da strankama omogući da uspešno i celovito ostvare i zaštite prava i pravne interese, a da postupak vodi bez odugovlačenja i uz što MANJE TROŠKOVA PO STRANKU i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrdjivanje činjeničnog stanja.“
-Po odredbi čl.37 st.1 i st.2 ustava Republike Srbije svako lice ima pravnu sposobnost, sa navršenih 18 godina stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama.
-Po odredbi čl.46 Zakona o opštem upravnom postupku-Procesna sposobnost stranke“Stranka koja je potpuno poslovno sposobna MOŽE SAMA DA PREDUZIMA RADNJE U POSTUPKUI(procesna sposobnost), u upravnom postupku.“
-Odredbama čl.47 Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da u upravnom postupku stranku koja nije procesno sposobana zastupa zakonski zastupnik, a odredbama čl.49 toga zakona propisano ja da stranka može u upravnom postupku imati punomoćnika i da sve radnje koje je preduzeo punomoćnik u upravnom postupku imaju pravno dejstvo kao da ih je preduzela stranka.
-U glavi drugoj Zakona o opštem upravnom postupku deo“Opštenje organa i stranke-način opštenja- Osnovne odredbe u čl.56 st.1 propisano je:“Organ i stranka opšte u pisanom ili usmenom obliku, na brz i efikasan način, ali tako da se omogući pravna sigurnost i ekonomičnost postupka“, a u stavu dva je propisano“Opštenje u pisanom obliku obuhvata opštenje elektronskim putem i u papirnom obliku“.
-Odredbom čl.57 st.2 Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da“stranka elektronskim putem opšti sa organom ako se predhodno sa tim saglasi ili ako je to posebnim propisom odredjeno“.
-Odredbom čl 58 st.1 Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da su“Podnesci zahtevi, predlozi, obrasci, prijave, molbe, žalbe, predstavke, prigovori, obaveštenja, saopštenja i druge vrste pisanog obraćanja stranke organu.“
-Odredbom čl.60 st.2 Zakona o opštem upravnom postupku-Predaja podnesaka propisuje“Podnesci se predaju neposredno organu, preko pošte, diplomatsko konzularnog predstavništva, elektronskim putem u skladu sa zakonom, ili se saopštavaju usmeno na zapisnik.“
-U skladu sa navedenim odredbama Ustava Republike Srbije, potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, koji se primenjuju i na postupak upisa u katastar nepokretnosti i vodova, DISPOZITIVNOM NORMOM IZ čl.25 st.1 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova(Službeni glasnik Republike Srbije br.41/2018,95/2018,31/2019 i 15/2020) propisano je da „Izuzetno od pravila da se postupak upisa u katastar nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti u skladu sa čl.22 do 24 ovog zakona, STRANKA MOŽE podneti zahtev za upis u katastar nepokretnosti preko e-šaltera, osim ako je to
zakonom izričito isključeno, tako da je stranka imala mogućnost da zahtev za upis u katastar nepokretnosti podnese SAMA, U PAPIRNOM OBLIKU, NEPOSREDNO SLUŽBAMA ZA KATASTAR NEPOKRETNOSTI I VODOVA, POŠTOM OBIČNOM ILI PREPORUČENOM POŠILJKOM, USMENO NA ZAPISNIK, ILI U ELKTROMSKOM OBLIKU PO SVOM IZBORU I MOGUĆNOSTIMA.
– Odredbom čl.25 st.2 Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova propisano je da zahtev za upis u katastar nepokretnosti u ime stranke može podneti zakonski zastupnik, odnosno ovlašćeni predstavnik, kao i fizičko ilipravno lice ili preduzetnik na osnovu datog punomoćja.
-Odredbom člana 7(sedam) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova(Službeni glasnik Republike Srbije broj 92/2023), izmenjena je odredba čl.25 st.1 Zakona o postupku upisa u katatsar nepokretnosti i vodova, na način što je propisano,“U članu 25 stav 1. reči“preko e-šaltera“ zamenjuju se rečima:“preko e-šaltera,preko profesionalnog korisnika koji je u skladu sa ovim zakonom ovlašćen da vrši digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi“, tako da izmenjena odredba člana 25 stav 1. Zakona o postupku upisa u katatsra nepokretnosti i vodova glasi:
– „Izuzetno od pravila da se postupak upisa u katatsra nepokretnosti pokreće po službenoj dužnosti u skladu sa čl.22-24 ovog zakona , stranka može podneti zahtev za upis u katastar nepokretnosti putem e-šaltera, preko profesionalnog korisnika koji je u skladu sa ovim zakonom ovlašćen da vrši digitalizaciju dokumenta izdatog u papirnoj formi, osim ako je to zakonom IZRIČITO isključeno.“
-Odredbom čl.12 st.1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katatstar nepokretnosti i vodova, izbrisana je odreba čl.61 st.8 Zakona o postupku upisa u katatstar nepokretnosti i vodova, koja je predvidjala obavezu Republičkog geodetskog zavoda da najkasnije do 31.12.2020 godine, obezbedi podnošenje zahteva za upis prava u katastar nepokretnosti kroz e-šalter i licima koja nemaju svojstvo profesionalnih korisnika, a da do tada ta lica zahteve podnose u formi papirnog dokumenta.
-Odredbama čl.7 i čl.12 st.1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katatatar nepokretnosti i vodova(Službeni glasnik Republike Srbije broj 92/2023), nije izričito navedeno da su ove izmene učinjene u skladu sa Ustavom Republike Srbije i da su neophodne JER POSTOJI HITNA DRUŠTVENA POTREBA zbog razloga navedenih u odredbi čl.46 st.2 Ustava, radi zaštite,
-prava i ugleda drugih,
-čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda,
-i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva,
-i nacionalne bezbednosti,
i radi zaštite vrednosti propisanih u odredbama čl.19 st.3 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima, i čl.10 st.2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
-U cilju sprovodjenja odredbe čl.7 i čl.12 st.1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova direktor Republičkog geodetskog zavoda Mr. Borko Drašković aktom 06 broj:952-677/2023 od 06 Novembra 2023 godine, je izdao obavezno uputstvo Službama za katastar nepokretnosti u Republici Srbiji:
-da zahteve za upis u katastar nepokretnosti gradjani Republike Srbije više neće moći da podnose na šalteru Službe za katastar nepokretnosti,
-da gradjani Republike Srbije i stranke uopšte zahteve za upis u katastar mogu podnositi isključivo preko e-šaltera, preko profesionalnog korisnika koji je u skladu sa zakonom ovlašćen da vrši digitalizaciju izdatog u papirnoj formi,
-da Služba za katastar nepokretnosti zahteve za upis u katastar nepokretnosti koji su dostavljeni Poštom preko poštanskog operatera ODMAH ODBACI,
-Odredbom čl.7 i čl.12 st.1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova(Službeni glasnik Republike Srbije broj 92/2023), pravno i poslovno sposobnim gradjanima Republike Srbije;
-oduzeta je procesna sposonost i bez odluke suda ograničena pravna sposobnost da u upravnom postupku za upis prava u katatsra nepokretnosti, kao stranke u svoje ime i za svoj račun na osnovu čl.37 st.1 i st.2 Ustava Republike Srbije i čl.46 Zakona o opštem upravnom postupku, same podnose Zahteva za upis prava u katatar nepokretnosti, čak i onima koji imaju završen pravni fakultet i položen pravosudni ispit, i povredjeno ljudsko dostojanstvo koje im je garadntovano odredbom čl.23 st.1 Ustava Republike Srbije,
-gradjanima je oduzeto pravo da preko slobodno izabranog punomoćnika ili zakonskog zastupnika koji su potpuno poslovno i procesno sposobni podnose Zahteve za upis prava na nepokretnosti u skladu sa odredbama čl.47 do 54 Zakona o opštem upravnom postupku i čl.25 st.2 Zakona o postupku upisa u katatar nepokretnosti i vodova,
-gradjanima je oduzeto pravo da opšte sa Službama za katatar nepokretnosti i Republičkim geodetskim zavodom na način da u skladu sa odredbama čl.56 st.1 i st.2, čl.58 st.1, čl.60 st.2 i čl.61 st.1 Zakona opštem upravnom postupku, čl.46 st.1 Ustava Republike Srbije, čl.19 st.2 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima, čl.10 st.1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i već dobro utvrdjenom praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, Zahteve za upis prava u katastar nepkretnosti podnose po svojim mogućnostima, u PAPIRNATOM OBLIKU ILI USMENO NA ZAPISNIK neposredno dolaskom u zgradu Službe za katastar nepokretnosti ili zgradu Republičkog geodeteskog zavoda i predajom zahteva na šalter uz Potvrdu prijema iz čl.61 st.1 Zakona o opštem upravnom postupku, ili slanjem zahteva poštom preporučeno ili običnom poštom, ili usmeno na zapisnik,
-kršenjem odredbe čl.67 st.2 Ustava Republike Srbije i Zakona o advokaturi i Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, stvoren je advokatski monopol i monopol u korist profesionalnih korisnika koji su sa Republičkim geodetskim zavodom zaključili komercijalne ugovore da su u skladu sa Zakonom o postupku upisa u katastar
nepokretnosti i vodova, a ne u skladu sa odredbom čl.67 st.2 Ustava Republike Srbije, Zakonom o advokaturi i Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći, ovlašćeni da vrše digitalizaciju dokumenata izdatih u papirnoj formi, da isključivo oni podnose zahteve za upis prava u katastar nepokretnosti, na koji način se advokati koji poseduju stručna znanja i u skladu sa Ustavom, Zakonom o advokaturi i Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći su ovlašćeni da pružaju pravnu pomoć, a nemaju zaključene komercijalne ugovore sa Republičkim geodetskim zavodom, pravnici sa položenim pravosudnim ispitom i same stranke, kršenjem ustava i potvrdjenih medjunarodnih ugovora stavljni u neravnopravan položaj, u pogledu mogućnosti da podnose zahteve za upis u katastar nepkretnosti, kao pravno i poslovno sposobna lica,
-navedene izmene i dopune Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova u suprotnosti su sa načelom „dobre uprave“ sadržanom u odredbama čl.9 i čl.103 Zakona o opštem upravnomodredbom jer imaju za cilj sticanje materijalne koristi za Republički geodetski zavod kao ustanovu javne službe koja se finasira iz budžeta, za državu, i privilegovanu grupu „profesionalnih korisnika“, a na štetu gradjana kojima se povećavaju troškovi za upis prava u katastar nepokretnosti koji nakon ovih izmena pored troškova koje plaćaju javnim beležnicima za overu ugovora i troškova koje su plaćali na ime republičkih administrativnih taksi za upis prava u katastar, sada dodatno moraju da plate i 24.000 dinara i“profesionalnim korisnicima,
-navedenim izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i Opštim aktom direktora Republičkog geodetskog zavoda, omogućeno je „profesionalnim korisnicima“ kao fizičkim licima, da vrše uvid u pravne poslove i radnje, i lične podatke gradjana Republike Srbije na osnovu kojih raspolažu pravima na nepokretnosti, a time i da se protivno odredbama čl.42 Ustava Republike Srbije, čl.8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čl.17 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima mešaju u lični i porodični život gradjana.
-Na osnovu iznetog odredbama čl.7 i čl.12 st.1 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova(Službeni glasnik Republike Srbije br.92/2023) i Opštim aktom direktora Republičkog geodetskog zavoda u Beogradu 06 broj:952-677/2023 od dana o6 Novembra 2023 godine ograničeno je pravo gradjana Republike Srbije na slobodu izražavanja, zadiranjem u samu suštinu toga prava u njihovom odnosu prema Službama za katastar nepokretnosti i Republičkom geodetskom zavodu u Beogradu u upravnom postupku za upis prava u katastar nepokretnosti kada to nije bilo neophodno, jer nije postojala hitna društvena potreba u svrhe propisane odredbom čl.46 st.2 Ustava Republike Srbije, na koji način im je na grub način iz komercijalnih razloga, na štetu gradjana povredjeno osnovno i visokorangirano ljudsko pravo na Slobodu izražavanja koje je gradjanima garantovano odredbama čl.46 st.1 Ustava Republike Srbije, čl.10 st.1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, i čl.19 st.2 i st.3 medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima.
6.-PREDLOG ODNOSNO ZAHTEV KAKO DA SE ODLUČI:
-Odbor za ljudska prava Leskovac traži da Ustavni sud Srbije donese Odluku kojom će utvrditi da odredbe čl.7 i čl.12 st.1 Zakona o izmenama i dopunama zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova(Službeni glasnig Republike Srbije broj 92/2023), nisu u saglasnosti sa odredbama čl.46 Ustava Republike Srbije, čl.Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i čl.19 st.2 i st.3 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim pravima.
-Da na osnovu čl.56 Zakona o ustavnom sudu po hitnom postupku obustavi pojedinačnog akta Direktora Republičkog geodetskog zavoda sa sedištem u Beogradu ul.Vojvode Mišića br.39, 06 broj:952-67/2023 od dana 06. Novembra 2023 godine, koji je donet radi izvršenja odredbi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova čija se uskladjenos sa Ustavom i potvrdjenim medjunarodnim ugovorima ocenjuje.
-Da naloži Republičkom geodetskm zavodu u Beogradu da do Odluke Ustavnog suda po ovoj inicijativi omogući gradjanima Republike Srbije i strankama uopšte, slobodan ulazak u zgrade Republičkog geodetskog zavoda u Službi za katastar nepokretnosti u Srbiji i pristup šalterima radi podnošenja zahteva za upis prava na nepokretnosti.
7.-PODACI O PREDLAGAČU, ODNOSNO PODNOSIOCU INICIJATIVE:
-Odbora za ljudska prava Leskovac je nevladina organizacija koja se bavi radom na zaštiti i afirmaciji ljudskih prava koja su gradjanima priznata ustavom Republike Srbije, ratifikovanim medjunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medjunarodnog prava i pruženjem pravne pomoći ljudima čija su takva prava ugožena ili povredjena.
-Sedište Odbora za ljudska prava Leskovac je u Leskovcu na adresi 16000 Leskovac ul.Svetozara Markovića br.37/2. -Meil adresa odbora je nesic@eunet.rs a telefon 016 215 922 i mobilni telefon 063 404 003.
-Zakoniti zastupnik Odbora za ljudska prava Leskovac je Dobrosav Nešić iz Leskovca ul.Ilije Strele br.12/2.
8.-POTPIS PREDLAGAČA, ODNOSNO PODNOSIOCA INICIJATIVE:
Zakoniti zastupnik
PRILOZI:Kopija Zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, i kopija akta Direktora Republičkog geodetskog zavoda u Beogradu o6 broj:952-677/2023 od 0611.2023 godine.
Autor:Dragutin Vidosavljević operativni saradnik Odbora za ljudska prava Leskovac